Epistoralna književnost je oduvek predstavljala veliki problem i veliki izazov za scensko oživljavanje.

Dramatizator je sebi postavio težak zadatak: da ni jedna reč u ovoj dramatizaciji ne bude pridodata. Da se koriste isključivo tekstovi iz pisama velikog pisca i sjajne glumice Olge Kniper. Priča o njihovoj ljubavi, izrečena samo njihovim rečima je dovoljno čudesna i svaka tuđa reč, zarad ispunjenja dramaturških zahteva, bila bi suvišna đinđuva. Takođe je ispoštovan i hronološki sled njihovih pisama, mada je bilo vrlo primamljivo zbog dinamike malo pretumbati vreme i mesto dogadjanja.

Predstava je više puta igrana u Beogradu, ali i na mnogim drugim scenama širom Srbije.