Drame Tenesi Vilijamsa smeštene su između neostvarivih snova i neizdržive realnosti. Svaki pokušaj da se ta realnost preinači, porekne ili ulepša završava se porazom. Umesto suočavanja, junaci njegovih drama radije biraju beg, izolaciju ili samozavaravanje.

U Staklenoj menažeriji Vilijams prikazuje okrnjenu porodicu – majku, njenu kćerku i sina – u momentu kada su deca odrasla i kada se rešava njihova budućnost. Majka želi da se svi ukalupe u kliše, sin mašta o slobodi, a kćerka se opredelila za izolaciju. Iako su im snovi različiti postoji zajedničko rešenje, a ono je u rukama mladića – neznanca kojji im dolazi u posetu. Sreća je tako na dohvatu ruke, a ipak je ona u Staklenoj menažeriji nedostižna i neuhvatljiva.

Reklo bi se da Vilijams ima pesimističku viziju života. Njegovi junaci stradaju ili nanose drugima bol, bez obzira na to što nemaju loše namere. Jednostavno su nesnalažljivi, lakoverni ili previše nežni i delikatni. Sudbina je kod Vilijamsa okrutna, a razočarenje i patnja se podrazumevaju. Ipak je njegovo delo prožeto dubokom humanošću koja izvire iz piščevog uverenja da „ljudi vole i sažaljevaju jedni druge mnogo dublje nego što dozvoljavaju sebi to da priznaju“.

Za ulogu Lore Vingfild nagradu za glumu dobila je Sonja Milojević.